Veganstvo

Nauka o Medicini nije samo nauka o izučavanju ljudskog tela kao što su vidljive stvari. U današnjem vremenu, uz veliki napredak tehnologije, omogućeno nam je doći do najsitnijih delova ljudske strukture. Naročito sa početkom dvadesetih godina XX veka kada je otkrivena struktura DNK. Ujedno sa prvim pronalaskom i prvom upotrebom kompjutera, imali smo mogućnost pročitati jedan DNK za 30 godina. Kako je tehnologija napredovala, tako je sa njom napredovala i sama Medicinska nauka. U današnje vreme, potrebno je svega 5 minuta da bi se pročitao jedan ljudski DNK. Samim tim, ceo svet molekularne biologije je procvetao.

Medicina kao nauka danas pruža skoro neiscrpne informacije o ljudskom telu. Neprestalno se usavršavaju sve tehnologije, metode…

Danas se bavimo temom Veganstva.

Većina ljudi je informisana šta predstavlja veganstvo. Ishrana bez životinjskih proizvoda. Ne odnosi se samo na meso (kao što je slučaj kod vegeterijanaca). Ovde se misli na potpuni izostanak unošenja namirnica životinjskog porekla.

Namirnice životinjskog porekla su preko potrebne još u prenatalnom periodu. Ove namirnice su bogate mnogim aminokiselinama koje u namirnicama biljnog porekla NE POSTOJE ili postoje u izuzeno malim količinama koje ne mogu organizmu dati onoliku količinu kolika mu je potrebna za normalan rast i razvitak svih ćelija.

Vitamin B12 se nalazi isključivo u mesu. Prisetiću se samo reči jednog mog profesora; „…i zato, nemojte deci davati da pasu travu. Dajte im čvarke, slanunu!! „. Zbog ovakvih stvari, profesori su neizostavna karika u podučavanju! Prijateljica sa Medicinskog fakulteta je jednom prilikom rekla: „Ne uči te knjiga, uče te profesori.“ Nekako, dok to ne osetiš na sebi, ne možeš da razumeš…

Ono što je u celoj ovoj priči od najveće važnosti je da vitamin B12 ima izuzetno veliku ulogu u ljudskom telu. Naši neuroni se ne obnavljaju. Trebamo ih čuvati na sve moguće načine. Postoje jedni mali delići neurona koji se obnavljaju, Glija ćelije, koje se nalaze u „glavi“ neurona. Ali kada neuron, kao ćelija, počne da odumire, i ne preduzmu se hitne mere, neuroni bespovratno propadaju. U produžetku neurona imamo Akson. On je obavijen mijelinskim omotačem. Mijelin služi kao izolator. A akson je telo koje služi za prenošenje impulsa do sledećeg neurona, dendrita, ili drugih ćelija. Mijelin je sastavljen od MASTI. Životinjskih masti. Jedan od glavnih sastva je Vitamin B12. Zbog čega mijelin predstavlja belu masu.

Kroz akson prolaze impulsi izuzetno brzo, (u svakom trenutku 14 milijardi neurona krecu se brzinom od 280 km/h…). Samim tim mi imamo naše pokrete itd . Za svaki naš pokret, refleks, zadužen je zdrav akson. Odnosno dobro obavijen akson. Što znači, jak, “debeo”, mijelin koji se postiže unošenjem namirnica životinjskog porekla (životinjske masti). Kada svom telu počnemo uskraćivati namirnice bogate vitaminom B12, na duži period, naši aksoni počinju da gube svoju jačinu. Njigov omotač (mijelin) počinje da slabi usled nedostatka ovog vitamina. Impulsi počinju sporije da prolaze jer akson propušta impulse kroz svoje oslabljene zidove. Nakon još dužeg perioda isključivanja ovog vitamina, neuron bespovratno propada.

Namirnice biljnog i životinjiskog porekla uvek treba podeliti na 50% – 50% kako bi naše telo imalo sve potrebne aminokiseline, vitamine i sve druge potrebne materije koje naše ćelije koriste za naše biohemijske procese koje vrše kako bismo ostali u životu. Što više obratimo pažnju na našu ishranu i obraćajući pažnju na naš organizam, šta nam poručuje, bolje ćemo funksionisati. Imaćemo više energije, bićemo produktivniji. Neretko usled dodatnih psihofizičkih napora, naš organizam dodatno traži neke odredjene stvari. Ljudima deluje nemoguće da prepozaju te nedostatke. Ali nije teško. I medicinari obraćaju pažnju na simptome i po tome dijagnostikuju. Najbitnije je naučiti kako naše telo individualno funkcioniše.

Hipokrat je govorio da je prvo i najvažnije, POSMATRANJE.

U ovom tekstu sam se fokusirala na, meni najvažniju stvar koju veganska ishrana jako zanemaruju i koja je najopasnija.

Iz ličnog iskustva koje sam doživela, upravo zbog nedostatka vitamina B12, najviše sam se usredsredila na to. Moj nedostatak vitamina B12 nije bio izazvan nepravilnom ishranom. Ujedno kao i osoba na hemodijalizi, gde svi neizostavno moraju dobijati B kompleks i vitamin C nakon svake dijalize, u jednom dužem periodu, meni je vitamin B kompleks bio nepravedno uskraćen. Moj organizam je počeo da otkazuje. Prvo nisam mogla da podignem ruku… A onda mi se desilo da nisam mogla uopšte da se pomerim. Odmah sam odvežena kod neurologa koji je na oko ustanovio šta je problem. Mesecima sam muskularno primala OHB 12. Neurolog mi je rekao da sam imala sreće da sam došla na vreme…

Nije potreban nikakav naučni dokaz da vegastvo, pa čak i vegeterijanstvo nije nikako ishrana za čoveka. Biohemijski proces ljudskog organizma je sam po sebi dokaz šte je našem organizmu potrebno za normalno funkcionisanje.

Cela medicinska nauka, nije samo nauka vezana isključivo za telo čoveka. Medicinska nauka proučava sve sto može uticati na čoveka. Medicinski radnici moraju biti upoznati sa svim mogućim sferama i aspektima koji utiču na čoveka. Ceo psihofizički proces, individualni, društveni, fenotipski, genetski…

U eri gde su informacije svima dostupne, i to veoma lako, dajem deo sebe kako bih ljudima na što jednostavniji način otvorila vidike koji će im pomoći, da u moru dezinformacija, nadju validne informacije, zastanu i razmisle pre nego što dezinformacije prihvate kao jednostavno i brzo rešenje koje dovodi do velikih problema.

Mnogi ljudi koji me poznaju, i znaju koliko dugo sam na hemodijalizi, pitali su me: “Zar ti nije dosta medicine u životu? Sada si još uzela i da je stručno učiš”. Sudbina koja je mene zadesila, nikada me nije sprečila da ostvarim svoje snove i učim medicinu. To je moj poziv. I moje znanje koje se trudim da usavršavam svaki dan, dovodi me do toga da svoje telo shvatim na najbolji mogući način. Samim tim, ja sam u mogućnosti da reagujem pre nego što “zaboli”. 🙂

Zato sam tu za vas 🙂 Da vam skrenem pažnju da ne treba čekati da nešto zaboli. Ceo naš život, šta radimo i kako živimo, odlučuje o tome koliko ćemo biti zdravi.

Neko je jednom rekao: “Ne postoje zdravi ljudi, samo nepregledani”.

Svaki odrastao čovek treba razmisliti o sebi. O tome da jednom ili dva puta godišnje uradi kompletan sistematski pregled. Naročito u današnjem urbanom svetu, koji ima svoj neverovatno brz tempo. Gde zbog posla, mi ne uspevamo da imamo 8h svojih ličnih aktivnosti koje trebaju služiti za odmor, relaksaciju, primanje i pružanje ljubavi, druženje… i sve ono što treba spadati u sastavni deo naše svakodnevnice kako bismo ostali zdravi.

Šetajte, budite aktivni, volite, smejte se, hranite se ujednačeno, radite ono što vas čini srećnima…

A pre svega, VOLITE SEBE! 🙂