Biološki sat

Unutrašnji mehanizmi su još uvek slabo shvaćeni. Sva živa bića – biljke, životinje, ljudi, održavaju osećaj za vreme, omogućavajući ritmički obrazac ponašanja. Mnogi organizmi imaju takve „satove“ koji proizvode cikluse od 24h (Cirkadijalni ritmovi) Ali je tih 24h nekada ili kraće ili duže… Na ceo ovaj ritam utiču spoljašnji faktori…

Cirkadijalni ritam se može odnositi na bilo koji unutrašnji proces.

Endogeni ritmovi se prilagođavaju spoljnom okruženju. Kao što su na primer: svetlo, temperatura…

U kliničkim uslovima postoji poremećaj Cirkadijalnog ritma, koji je kod ljudi poznat i kao poremećaj spavanja.

Samim tim smatram da se mora uložiti mnogo više razumevanja u shvatanje biološkog sata ljudi na kliničkom lečenju. Kakav je njihov biološki sat bio pre hospitalizacije, a kakav je sada nametnut. Takođe je od velike važnosti obratiti pažnju na ceo taj ciklus i pacijente spremati za određenje intervencije, primene terapija… prema njihovom biološkom satu. O ovome se skoro uopšte ne razmišlja, a još manje govori.

Od velikog je značaja shvatiti važnost biološkog sata tokom hospitalizacije pacijenta.

Zato nas na Medicini uče, od samog Hipokrata, da je Anemneza najvažnija. Ako se Anemneza ne uradi adekvatno, sama dijagnostika ide od starta u krivom smeru.

Biološki sat utiče, ne samo na aktivnost celog organizma, već i na ćelijske obrasce. U to podrazumevamo metaboličke procese.

Dnevna kadenca kod ljudi iznosi 24.1-24,2 sata (stariji podaci su ovaj broj podesili na 25,4h). Fotoperiodične informacije iz očiju sinhronizuju kardijalni pejsmejker sa ciklusom svetlo-tama.

Kardijalni ritam utiče na metabolizam lekova. Na primer:

*antacidi – neutrališu slobodan višak hlorovodonične kiseline (HCl), Ranisan, Kontrolok, Gelusil-lak… (soda bikarbona je poznata da „smiruje želudac“, ali se to dešava na kratko vreme. Nakon toga stanje se može čak i pogoršati te želudac počinje pojačano da luči HCl). Antacidi se koriste pre spavanja. Bolovi u želucu se najčešće javljaju tokom noći.

*halotan – opšti, gasoviti anestetik (inhalacioni anestetik) zbog čega je jako važno kada se rade intervencije, i zašto se intervencije rade ujutro i kada je organizam najodmorniji.

Različite supstance u serumu (naročito od hormona nadbubrežne žlezde: kortizol, aldosteron, adrenalin, noradrenalin – adrenokortikalni hormoni. ) Kada želimo da proverimo ove hormone, jako je važno da se oni rade odmah rano po ustajanju. Tada je količina kortizola u krvi najveća. Ali ako imamo poremećen biološki sat, ne spavamo noću, dođemo ujutro na ove analize, rezultati neće biti validni.

Od 22h -02h se luči Melatonin. U vremenu 02h postane komplikovano da gledamo desno u retrovizor dok vozimo zato što je naše telo programirano u to vreme za dubok san.  Utvrđeno je da u 02h ujutro ima najviše saobraćajnih nesreća.

U 04h postoji drugi fenomen… Za muškarce postoji najveći rizik srčanog udara. A za žene najveća mogućnost porođaja.

U 06h organizam počinje da se budi iako još nije zvonio alarm.  Tada dobijamo mnogo energije zato što metabolizam počinje da radi. Ujutro muškarci imaju najveći nivo testestorona. Tada je najbolje da se ide u teretanu i za njih, najbolje vreme za seks.

Dok je kod žena drugačije. One žele seks uveče oko 22h.

U 10 ujutro je najbolje vreme za konverzacije, predavanje itd. I u to vreme je najbolje ići kod zubara. I u to vreme nam je najveća pažnja a osećaj za bol najmanja. Najbolje vreme za polaganje testa, ili ako želite da imate uspeha u različitim aspektima.

Naš mozak veoma kompleksan. Ali je opet, kao i obično, sve veoma individualno. Mi kao ljudi (ali i biljke i životinje), imamo genetski usklađene mogućnosti. Neki ljudi tvrde da bolje funkcionišu noću. Biosinteza, lučenje hormona, stanja budnosti u odnosu na egzogene faktore… Kod žena se naročito tiče reproduktivnog faktora.

Prema ličnim istraživanjima, učenjem medicine i razumevanjem čovečijeg tela, ni u jednom momentu ne vidim da bilo kom živom biću može odgovarati „noćni život“. (izuzev posebnih vrsta koje su predodređene genetskim tipom za život noću).

U 14h nam je najmanji nivo koncentracije.

Za ljude koji rade tokom celog dana, preporučljivo je “odmoriti” 15 minuta popodne. Nešto što se u Japanu radi kao normativ.

Naše spavanje se sastoji iz 4 faze i jako je važan deo za naš odmor. Svaka faza igra određenu ulogu i omogućava vašem telu i umu da se odmori i regeneriše.

Razumevanje ciklusa spavanja pomaže da se razumeju nesanica i opstruktivna apneja u snu. Pa čak i ako ste fizički zdravi, nedovoljno adekvatnog sna ima velikog uticaja na naše živote.

Ove 4 faze uglavnom nisu sve iste dužine, ali se može smatrati da svaka traje izmenđu 90-120 minuta. O tome odlučuje koliko provedemo vremena u svakom ciklusu te se tokom noci vremenski period faza menja.

Ciklusi imaju varijacije zbog mnogih činilaca. Starost, alkohol, predhodne varijacije…

Na primer, da uzmemo u obzir krabe. One plove 12h ispod vode i 12h iznad vode. One moraju da podešavaju svoj metabolizam kad su ispod a kada iznad vode. Imaju u sebi taj unutrašnji sat kada ide gore a kada dole.

Neki ljudi pokušavaju da se poistovećuju sa životinjama. Ljudski organizam je specifičan kao što je, na primer kraba specifična sama po sebi. I naravno da mi ne možemo da radimo ono što radi kraba…

U predhodnom tekstu sam pisala o Veganstvu. Ljudi nisu biološki napravljeni tako da mogu da funkcionišu po principu ishrane samo na biljkama.

Isto tako, ne možemo da se poistovećujemo sa bilo kojom drugom vrstom jer svaka ima svoj određeni metabolizam, genetiku…

Danas se zna da je ovaj biološki sat prisutan u  svim živim organizmima.

Mi to nismo birali. Dobili smo preko prirodne selekcije. Zato što, na početku vremena, kada su se stvarale prve ćelije, atmosfera je bila drugacija. Bilo je mnogo UV svetla koje je oštetilo DNK.

Zbog toga su se prve životinje adaptirale da žive ispod vode kada je sunce u toku dana, a kada sunce zalazi one izadju na površinu.

Danas ljudi ne uzimaju u obzir UV zračenje i štetnost istog. Štaviše, ljudi se namerno izlažu najjačem suncu, UV lampama, zarad „lepote“. Odnosto, danas se smatra lepim potamnela koža. Ali, koliko je nezdravo kada koža potamni…koliko je veći rizik karcinoma kože zbog toga…

Mnogi spominju kako nema dokaza da se od sunčanja dobija rak kože.

Imamo činjenicu da su ljudi ranije živeli skoro duplo kraće. Nisu imali vremena za razvitak raka kože. Ako su i imali, lekari tada nisu ni znali od čega su ljudi umirali. Nakon kompjuterskog i samim tim molekularnog napretka, danas skoro sve možemo da dokažemo.

Bendžamin Frenklin je govorio kako ide rano da spava i rano ustaje. I da će zbog toga biti zdrav, bogat, mudriji. Ali to nije tako… izračunajte kada idete da spavate, kada ustajete kada ne morate da nameštate budilnik. I onda to podelite na dva. I tako dobijete središnju tačku spavanja. Svako od nas ima drugačiji biološki sat.

Na primer, ako legnete u 22h ustanete u 08h, podelite to na pola i to je 5h adekvatnog sna.

Ljudi „noćne ptice“, koji imaju drugaciji hronotip. Opet se za taj hronotip baš i ne podrazumeva da ljudi budu budni celu noć. Već da legnu da spavaju nakon 01h AM. Oni imaju teže prilagođavanje za ustajanje u 07h AM za razliku od ljudi koji imaju normalan raspored spavanja.

Naš hronotip ne možemo nasilno menjati. Ali se on sa godinama menja u zavisnosti od napeg života.

„Noćne ptice“ ujutro kada ustanu osecaju se katastrofalno. Bude im bolje neko vreme, oko podne padaju u kolaps, uveče se bude.

Samim tim, nikako nije adekvatno nasilno pokušavati za kratko vreme promeniti svoj hronotip. Sam način vašeg života vam pravi vaš hronotip. Nekome treba par meseci, a nekome čak i godina da normalizuju svoje navike.

Koje je najbolje vreme da izadješ iz zatvora. Ujutro i posle pauze 😀  Ili da budes prvi na listi.

Isto se odnosi na sve aspekte gde se donose važne odluke. Kada je čovek sit i odmoran, bolje je raspoložen.

Kada želite da pokažete nekome šta ste uradili, a vama je bitno da se to dobro prihvati, uradite to ujutro ili nakon pauze za ručak. Poznato je da šećer „podiže“. Zato su svi srećni posle ručka. Navalite na iznošenje vaših radova u to vreme 😊

U zdravstvu, gde su dežutstva, kod kolonoskopije dali su rezultate doktoru ujutro. Dali su mu 100 rezultata i on je pronasao polipe u 1,1%. a kada su mu dali iste rezultate u 14h pronasao je polipe u 0.5%. U tom slucaju to je strašno, jer je doktor rekao polovini pacijenata da idu kuci, da su zdravi, a nisu.

Kada idete kod lekara, idite ujutro ili uveče. Nikako u sred noći. Iako se mnogo puta dešava da nam se sloši baš tokom noći ili vikendom. No to su izuzeci na koje ne možemo da utičemo.

Biološki sat je taj mehanizam koji omogućava da se naš organizam adaptira fizioloski prema vremenu dana.

Nas biološki sat traje oko 24h ali nije bas tačno toko. I bitno je za nas zato što nam dozvoljava da predvidimo neke stvari.  Da se adaptira na promene unapred.

Studenti imaju organizovano vreme, kada je predavanje, pauza itd… organizam se adaptira na to i spreman je na to. Menze neretko imaju problem sa svežinom hrane i onda se dešava da studetni moraju često u wc. Naše telo se priprema na mogućnost da u hrani ima nešto što ne valja.

Iz ličnog iskustva, moj mozak i moje telo su adaptirani na sve moguće i nemoguće situacije. Kada smo duže vreme vezani za nešto u životu, što od nas zahteva neprekidnu pažnju, mi jednostavno razvijemo sposobnost predviđanja događaja što nas čini podsvesno spremnijim.

Međutim, kako smo svi individualni, nisu svi ljudi skloni razvitku ove vrstu intuicije. To je nešto što se gradi, što zahteva da pamtite određene stvari kako biste ih sledeći put prebrodili sa lakoćom.

Čovek današnjice živi u iluziji. Naročito što sada imamo uticaj društvenih mreža i interneta, gde se neprestalno vrti bezbroj informacija. Malo se pažnje posvećuje radu na sebi i unutrašnjem JA.

Nakon 28 godina borbe sa mnogim problemima koje donosi hronična bolest, naučila sam da um upravlja telom. Vaš um je početna tačka svega u vašem životu. Sve što vam se dešava je velikim delom proizvod vaših misli, vašeg delanja na vaš život.

Naš bioloski sat je smeštesn u mozgu, veličine graška, (hipofiza), 250 000 ćelija kontrolišu  50% našeg genoma. Seukupno naše ponašanje se reguliše u tom delu mozga. On prepoznaje vreme u odnosu na svetlo, ali znamo da, osim toga, postoje i drugi satovi.

Svaki organ, svaka ćelija ima svoj sat, svi su povezani sa tim delom mozga (hipofiza).

Kao decu, svako jutro u 7h su nas budili da idemo u školu. Kada je bio raspust, prvi dan po raspustu budili smo se u 8 ujutro. Vreme kada smo se sami budili bilo je 12h, ali smo išli da spavamo u 6h. (za tinejdžere).

Bioloski sat čoveka je ustvari je 15 min duze od 24h. Posle par meseci odnos spavanja i budjenja se preokrene…

Ali ako nema spoljašnjih faktora kao svetlo ili hrana onda se dešava to da traje duže… (odnosno u pitanju je fenotip). Sat kuca svakako. Ali spoljašnjji faktori su ti koji utiču na preciznost biološkog sata.

Primer:

do petog meseca su bebe nervozne i umorne. Posle toga počinju da proizvode svoje neurone i melatotin.To je vreme kada sve počinju da povezuju i da bude sve jedna celina.

Tehnologija napreduje brzo, evolucija napreduje sporo. U kameno doba smo bili bas u skladu sa prirodom. Budili se pri izlasku Sunca i spavali pri zalasku. Sada, kako imao toliko tehnologije, čim zađe Sunce mi palimo svetlo.  I čim osetimo glad otvaramo frizider. Što će nas kasnije dovesti do teme gojaznosti i mnogih drugih metaboličkih poremećaja i hroničnih oboljenja…

Živeti u savremenom svetu nije zdravo. Kada idemo avionom, krenemo u podne i stignemo u podne… nećemo videti kako se menja dan…

Mozak i ostatak tela nisu više sinhronizovani zbog leta. Na primer iz Srbije u Ameriku jer let traje vise od 12h. Potrebno je nekoliko dana se navikne na tu promenu i da se ponovo uskladi biološki sat.

 Lakše je kada se ide od istoka ka zapadu jer može da se spava, nego suprotno.

Problem u promeni vremenske zone je u razlici koliko trebamo i mozemo da spavamo. Ta razlika utiče na nas.

Još jedna od mnogih grešaka savremenog doba. Čim se otvore oči tu je mobilni. Odmah se pije kafa… Morate naučiti da poštujete svoj odmor. Da naučite ljude oko sebe da takođe nauče da poštuju vaš odmor. Da naglasite kada mogu da vas kontaktiraju. Da niste non-stop dostupni svima. Da odmah i u svakom momentu morate da odgovarate na poruke. Fokusirajte se na sebe a drugima posvetite onoliko vremena koliko vi osećate da imate i da vam to prija. U današnjem urbanom svetu, nekako moramo da odlučimo da „presečemo“ sa mnogim stvarima.

Jutro se nikada ne počinje sa kafom. Budite se polako, istegnite se par minuta, provedite prvih 15 min na svežem vazduhu… Popijte prvo čašu vode. To je prirodni detoks, prirodna stvar da se organizam pokrene. Kao kada palite kola. Prvo treba dati kontakt, pa se onda pali auto. 😊 Dok spremate sebi doručak proćiće pola sata, što je sasvim dovoljno da ona voda učini svoje. I zatim, opet taman, prva kafa sat vremena po ustajanju.  😊

Ujutro, naš organizam luči najviše hormona Kortizol, koji je hormon stresa. On priprema naš organizam za dan. Kortizol i kafa ne idu zajedno jer supstance u kafi uništavaju kortizol koji nam je potreban za dan. A isto tako, Kortizol uništava supstance kafe… Oni su u međusobnom sukobu i gubi se efekat svega. Tako da ništa nismo uradili, sem, bez potrebe dodatno opteretili i poremetili prirodni balans našeg organizma.

Kada jedemo u vreme kada smo aktivni hrana postane energija koju trošimo. A kada nismo aktivni hrana postane mast. I verovali ili ne 😊to je jedna veoma dobra stvar za naš organizam. U vreme kamenog doma nisamo imali hranu kada god smo hteli, tako da je za nas bilo odlično što imamo te sposobnosti da nam se nešto pretvori u mast.

Učeći medicinu, shvatila sam da je u životu uvek bolje imati malo „salca“ 😊. Šta god da nas zadesi u životu, da li je to grip ili čak neka veća ili hronična bolest, naš organizam zahteva dodatnu snagu. U tim momentima mi nemamo apetit, ceo životni ciklus nam se poremeti… Ali zato imamo rezerve masti koja je naše rezervno gorivo 😊 Zato ću se ponovo vratiti na predhodni tekst o Veganstvu. Pogledajte videe o tim ljudima. Nisu živi. Kognitivne funkcije su zabrinjavajuće smanjene. O njivom zdravlju nema potrebe raspravljati.

Ako želite da smršate, jutro je najbolje za to. Ako idete ujutro u teretanu, na trčanje… niste jeli celu noć, imate rezerve viška, tako lakše topite mast.. Zato trening ujutro pomaže mršavljenju. Uveče se ostvaruju najveći rezultati za rekorde. Uveče, takođe, imamo najbolje rezultate jer su zglobovi tokom dana radili i već su pripremljeni.

Ljudi koji imaju povišen holesterol, piju lek koji se zove Statin. On se pije u toku noći jer metabolizam holestorola radi samo noću. Ako se pije u toku dana, nema smisla.

Ujedno vam se ovde samo govori o celoj našoj biološkoj i molekularnoj strukturi. I zašto je važno živeti danju a ne noću…

Hemioterapija treba da se uzme u obzir kako organizam reaguje na to. I kako tumor reaguje na tretman. Tretmani bi se trebali zakazivati u pravo vreme prema biološkom satu osobe. A isto mislim i za sve ostale medicinske procedure.

Kada starimo promene se neke stvari u telu. Nas biološki sat postaje sve manje precizan. Neke supstance u našem telu koje se zovu poliamidi, smanjuju se kako starimo. U ljudima koji dozive 100 godina tada nivo poliamida ostaje isti.

U jednom testiranju na miševima, jednom mišu su dali poliamide, a drugom su dali drogu i stvari su se poremetile. Taj miš je izgubio snagu. A prvi je imao nizak nivo polimida te su mu stavili iste u vodu. Ziv Zwighaft, izraelski naučnik koji je radio ovaj eksperimen imao je period svega 3 (životni vek miša) gde je dokazao da su performanse miša kome je davao poliamide bili mnogo bolji.

Ljudi koji imaju dobar nivo poliamida žive 100 godina. Neki ljudi su došli na ideju da je ovaj poliamid „serum života“. Odnosno „čarobni napitak“ za večni život. Međutim, da bismo dobili dovoljnu količinu istog, trebali bismo pojesti 90kg plavog sira u kombinaciji sa graškom 😊

Ima ih u tabletama ali međutim postoji opasnost od dobijanja tumora pa se ne preporučuje.

Svako od nas ima svoj hronotip. Treba da znamo koji je naš i da se uskladimo sa njim, pa i da se organizujemo u odnosu na isti. Iako ja lično smatram da je najbolje steći i naučiti svoj organizam na dnevni hronotip zbog svih činilaca našeg bića, odnosno, onoga što naše telo traži za normalan život.

Moramo naći svoj tok u životu. Svoj hronotip. Da ne verujemo slepo u sve što nam se servira, i da obavezno čitamo ono sto je napisano sitnim slovima. Da nađemo svoj ritam i držimo ga se.

Veliko hvala dr Ziv Zwighaft koji mi je svojim predavanjem dopunio znanje na ovu temu. 🙂